Бубањ (археолошко налазиште)aSsobo Nnl Mxub%uli dFf lslKk z h450Qq d.t Uura98
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села (нови назив за ово градско насеље у градској општини Палилула је Девети мај), близу Ниша. Припада енеолитском периоду и културном комплексу Бубањ Салкуца Криводол, односно Бубањ хумској културној групи, која је и добила назив по два најзначајнија налазишта носиоца ове културе, а то су Бубањ и Велика Хумска чука.
Најстарији слојеви на локалитету Бубањ припадају периоду од 5800. до 5500. године п. н. е., односно средњем неолиту, (старчевачка култура). До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Укупна дебљина културног слоја износи три метра. Локалитет је доста оштећен приликом изградње ауто-пута Београд - Ниш. Сачувана је површина од око 100 квадрата. Милутин Гарашанин је први који је публиковао резултате истраживања на Бубњу и то на Трећем међународном конгресу у Цириху, средином 20. века.
На локалитету су откривени и гробови који припадају средњовековном периоду.
Археолошко налазиште је под заштитом државе од 1954. године.
Садржај
- 1 Види још
- 2 Референце
- 3 Литература
- 4 Спољашње везе
Види још[уреди]
- Велика Хумска чука
- Бубањ Салкуца Криводол комплекс
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Праисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986
Спољашње везе[уреди]
- Локалитет Бубањ
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
 | Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |